Током 2019. године стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици под руководством Биљане Лучић уз помоћ историчара Горане Лемајић, археолога Алесандра Де Росе и Радослава Муждеке и историчара Уроша Николића из Завичајног музеја у Руми, придружили су се раду на пројекту Римског лимеса – границе некадашњег Римског царства, који је финансиран од стране Министарства културе и информисања Републике Србије.
Пројекат на ширем нивоу обухвата учеснике из 20 земаља Европе, Блиског истока и северне Африке које окружују Средоземно море и подручје дужине преко 7500 километара. У оквиру ове иницијативе, тежи се стављању дела панонског лимеса који се налази на територији наше земље под заштиту УНЕСКО-а како би се, као део највећег споменика културне баштине на свету, популаризовало и промовисало културно наслеђе и наше земље. У процесу припреме локалитета у Старом Сланкамену за номинацију, Општина Инђија и Туристичка организација општине Инђија надлежним институцијама пружају подршку и помоћ.
„Панонски део лимеса у Србији, који се налази у северном делу наше земље, чинио је систем римских војних утврђења првенствено на десној, али и на левој обали Дунава дуж обронака данашње Фрушке горе. Ефикасна организација границе током римског периода била је основни начин да се одржи владавина над огромним царством, а вештина римских градитеља, концепт организације, утицај утврђења на развој насеља и данас подстичу велико интересовање. Такође, дунавска обала вековима је пружала погодне услове за настањивање, а трагови присутности људског живота од палеолита до данашњих дана налазе се скривени дуж лесних профила који се надвијају над реком.
Угроженост ове врсте наслеђа услед индустријализације и раста градова интензивирала је питање његове заштите. Код нас се остаци римског лимеса налазе се на археолошким локалитетима, видљивим или скривеним испод земље. На прелиминарној листи УНЕСКО-а, на административном подручју Срема укључена су само три локалитета од 60 колико их је уврштено на територији наше земље. То су Михаљевачка шума у Чортановцима (Ад Херкулем), Градина у Старом Сланкамену (Акуминкум) и Градина у Сурдуку (Ритијум). На одабир локалитета утицало је стање истражености, могућности презентације и сарадње са локалном самоуправом у циљу спровођења ефикасне номинације. Номинација подразумева да се државне, регионалне и локалне власти укључе у презентацију археолошког наслеђа. Од нашег заједничког рада, труда и залагања зависи да ли ћемо постати део Дунавског лимеса као бренда и да ли ћемо успети да очувамо археолошко наслеђе као део колективног сећања човечанства.“ навела је Биљана Лучић, дипломорани археолог – конзерватор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици током снимања терена у Старом Сланкамену.
