Насеља: Марадик

МАРАДИК

Марадик се налази у западном делу општине Инђија, на југоисточним обронцима Фрушке горе, у непосредној близини фрушкогорских манастира. Магистрални пут М-22.1, који је удаљен од Марадика око 2 км, повезује насеље са Новим Садом и Инђијом (11 км). У близини насеља се налази вештачко, акумулационо језеро Шелевренац. Настало је 80-тих година прошлог века изградњом бране на истоименом потоку. Данас је језеро у приватном власништву и на њему је могућ риболов уз дозволу која се купује на лицу места.

Назив села потиче од мађарске речи maradék што значи остатак. Насеље је први пут забележено 1498. године у Крушевски поменику и фалсификованој повељи манастира Крушедол. Из турског периода о селу нема сигурних података, али се оно помиње већ 1702. године од када је стално насељено. У првој половини 18. века већину становништва чинили су Срби. Касније због интензивирања пољопривреде гроф Марко Пејачевић овде насељава велики број Мађара, као добрих земљорадника.

        

Марадик је типично сеоско насеље панонског типа али специфично јер се ради о мултиетничкој средини која има очувану традицију. Елементи те традиције најбоље се могу упознати посетом Етно куће Марадик, која представља аутентично сеоско домаћинство старо око 150 година. Домаћинство је адаптирано за посету туриста и пружа им прилику да сазнају много тога о традицији, култури, обичајима и начину живота људи који су некада насељавали ове просторе. У Марадику постоје активна удружења жена која се баве очувањем традиције и која своја знања и вештине преносе на млађе генерације, кроз организоване радионице. Традиционална манифестација Марадичка јесен, која се одржава у септембру, презентује њихове радове али и пољопривредне производе карактеристичне за ово насеље, између осталог познато по производњи воћа.

Према попису из 2011. године Марадик има 2.095 становника различитих националности, међу којима су најбројнији Срби и Мађари, а затим следе Хрвати и Словаци. Насеље је специфично јер представља мултиетничку средину у којој дуго времена различити народи негују своју, али поштују и туђу традицију и веру. О томе сведочи чињеница да у Марадику и данас постоје три цркве: Православна црква Светог Саве, Реформатска хришћанска црква и Римокатоличка црква Свете Ане.

Православна црква Светог Саве

Постојање прве цркве у Марадику забележено је 1732. године, у опису митрополитске визитационе комисије. Црква је представљена као старо дрвено здање покривено трошном трском, без звона, са умиваоницом и крстионицом начињеним од дасака.

Данашња црква посвећена Светом Сави саграђена је 1776. године и данас представља једну од најзначајнијих грађевина села. Грађена је у барокном стилу, као једнобродна грађевина са петостраном олтарском апсидом на источној и звоником на западној страни. Звоник је дозидан средином 19. века о чему сведочи сачуван уговор који је црквена општина склопила са зидаром Урошем Суботићем (1844).

Иконостас барокних и рококо форми резбарен је у другој половини 18. века. Иконостас, који је осликао Теодор Илић Чешљар, освећен је 1777. године. Неколико покретних икона и слика приписују се Теодору Крачуну, другом значајном представнику српског барока.

Конзерваторско-рестаураторски радови обављени су на цркви 1980. године, а на сликарству 1982. године. Црква је обновљена и 2007/08. године. Проглашена је за споменик културе од великог значаја 1991. године.

Римокатоличка црква Свете Ане

Пре изградње капеле на овом месту у документима се 1836. године помиње само звоник са два звона. Капела Свете Ане је подигнута 1850. године. Грађена је као сељачка кућа под истим кровом с учитељском кућом. Била је дугачка 4 метра, широка 2,5 метра и покривена трском. Године 1854. је проширена на 142 метра квадратна. Имала је олтар посвећен Светој Ани на коме је била стара слика Свете Ане са два анђела. Пред капелом се налазио звоник са звонима, од којих је једно било тешко 106, а друго 23 кг. Капела 1926. године добија нова звона тешка 115 и 47 кг. Године 1942. у делу капеле се изграђује и звоник од тврдог материјала на кога се подижу постојећа звона.

Камен темељац за изградњу нове цркве постављен је 19.03.2014. године. Некадашња капела, која се налазила до улице,  срушена је 2016. године одобрењем Бискупског ординаријата Сријемске бискупије јер је била влажна и трошна. Данашња црква завршена је 27.05.2017. године.

Пре изградње капеле на овом месту у документима се 1836. године помиње само звоник са два звона. Капела Свете Ане је подигнута 1850. године. Грађена је као сељачка кућа под истим кровом с учитељском кућом. Била је дугачка 4 метра, широка 2,5 метра и покривена трском. Године 1854. је проширена на 142 метра квадратна. Имала је олтар посвећен Светој Ани на коме је била стара слика Свете Ане са два анђела. Пред капелом се налазио звоник са звонима, од којих је једно било тешко 106, а друго 23 кг. Капела 1926. године добија нова звона тешка 115 и 47 кг. Године 1942. у делу капеле се изграђује и звоник од тврдог материјала на кога се подижу постојећа звона.

Камен темељац за изградњу нове цркве постављен је 19.03.2014. године. Некадашња капела, која се налазила до улице,  срушена је 2016. године одобрењем Бискупског ординаријата Сријемске бискупије јер је била влажна и трошна. Данашња црква завршена је 27.05.2017. године.

Реформатска хришћанска црква

На овим просторима прве реформатске цркве основали су Немци и Мађари. Прва реформатска црква на територији општине Инђија подигнута је у Бешки. Верници мађарске националности из Марадика, незадовољни због тога што свештеник у католичкој цркви није говорио њихов језик, одлазе у бешчанску реформатску цркву чији је свештеник  говорио и немачки и мађарски. У жељи да и у свом селу имају таквог свештеника, издејствовали су оснивање Реформатске хришћанске црквене општине у Марадику 1898. године.

У почетку је то био мањи објекат при коме је до 1904. године била црквена школа. Након тога основана је државна јулијанска мађарска школа. У периоду између 1952. и 1956. године постојећи молитвени дом претворен је у цркву. Након тога направљени су торањ и прозори. Ова црква је данас једина активна реформатска црква у Срему.