Природа: Крчединска ада

КРЧЕДИНСКА АДА

Крчединска ада је речно острво смештено уз леву обалу Дунава наспрам насеља Крчедин. Представља веома значајан део Специјалног резервата природе „Ковиљско-петроварадински рит“ и једна је од најзначајнијих ада у Подунављу. Са обалом дугом око 10 км и површином од скоро 9 км², спада у групу највећих дунавских ада од ушћа Драве до ушћа Тисе у Дунав. Ада је станиште бројних ретких врста биљака и животиња, значајно је мрестилиште риба и од давнина је позната по бројним стадима коња, подолских говеда, магараца и оваца која се на њој напасају.

Захваљујући традиционалном коришћењу природних ресурса и настојању локалног становништва да напасају стоку на Крчединској ади, очувала су се влажна станишта погодна за мрест и узгој рибе, која уједно представљају и хранидбену основу свих животиња на овом делу Дунава. Са северне стране аду окружује Гардиновачки рукавац који води до читаве мреже других рукаваца и бара, који значајно доприносе атрактивности простора и обогаћују садржај посете. Као таква, Крчединска ада представља прави рај за љубитеље природе, екологије и фото-сафарија.

У периоду од маја до септембра месеца организују се излети на Крчединску аду.

 

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „КОВИЉСКО-ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ“

СРП „Ковиљско-петроварадински рит“ представља највећи очувани ритски комплекс, који се целом површином налази у плавној зони Дунава, на његовом средњем току кроз Србију. Резерват се састоји од две одвојене целине које повезује ток реке Дунав. Петроварадински рит чини мању целину Резервата и налази уз десну обалу Дунава, док знатно већи део Резервата, који је смештен уз леву обалу Дунава, чини Ковиљски рит, на који се надовезује Крчединска ада и део Гардиновачког рита.

СРП „Ковиљско-петроварадински рит“ обухвата  5895,3097 ха.
Режим заштите I степена успоставља се на 375,7706 ха (6 %)
Режим заштите II степена заузима 1670,5449 ха (28 %)
Режим заштите III степена заузима 3849,4875 ха (66 %).

Међународни статус:
– IBA (Important Bird areas) – међународно значајно подручје за птице
– ICPDR – СРП „Ковиљско-петроварадински рит“ је 2004. године уврштен у списак заштићених подручја зависних од воде и значајних за басен Дунава
– IPA (Important plant areas) – међународно значајно ботаничко подручје
– МРЕЖА ЗАШТИЋЕНИХ ПОДРУЧЈА НА ДУНАВУ (Danube Network Protected areas)
– 2007. године уврштено је у Мрежу заштићених подручја на Дунаву
– РАМСАРСКО ПОДРУЧЈЕ – уписано на Списак ритских подручја од међународног значаја по Рамсарској Конвенцији.


Основна вредност:
– очуваност и разноврсност изворних орографских и хидрографских облика ритова као што су: речне аде, од којих је Крчединска ада највећа и најзначајнија, стари водени рукавци тзв. Дунавци, меандри, плиће и дубље депресије и баре, као и обалске греде настали ерозивним и акумулативним процесима – очуваност екосистемске разноврсности карактеристичне за плавна подручја великих равничарских река: ритске шуме храста лужњака, јасена и веза, шуме црне и беле тополе, шуме беле врбе, затим влажне ливаде, заједнице оштрица, белог и жутог локвања, воденог орашка…
– разноврсност и богатство флоре: 443 таксона, на аутентичност указују строго заштићене и заштићене врсте, ретке и угрожене као што су: шиљ гроњасти, иђирот, водена папрат непачка, разноротка, љубор, мешинка,  ребратица, бели и жути локвањ, орашак и 37 врста национално и међународно заштићених врста – природно рибље плодиште.

Разноврсност и богатство фауне:

42 врсте инсеката:
– ларве комараца (Diptera, Culicidae)
– једнодневке (Ephemeroptera)
– вилини коњици (Odonata)
– осолике муве (Epistrophe melanostoma i Neoascia interrupta)

26 врста риба:
– вијуница (Cobitis elongata)
– чиков (Misgurnus fossilis)
– Балонов балавац (Gymnocephalus balonii)
– габчица (Rhodeus sericeus amarus)
– кечига (Acipenser ruthenus)
– штука (Esox lucius)
– деверика (Abramis brama)
– буцов (Aspius aspius)
– шаран (Cyprinus carpio)
– јаз (Leuciscus idus)
– гргеч (Perca fluviatilis)
– смуђ (Sander lucioperca)
– сом (Silurus glanis)

11 врста водоземаца, 7 врста гмизаваца:
– зелена жаба (Pelophylax kl. esculenta)
– мала зелена жаба (Pelophylax lessonae)
– велика зелена жаба (Pelophylax ridibundus)
– мали мрмољак (Lissotriton vulgaris)
– велики мрмољак (Triturus cristatus)
– барска корњача (Emys orbicularis)
– белоушка (Natrix natrix)
– рибарица (Natrix tessellata)
– ливадски гуштер (Lacerta agilis)
– зелембаћ (Lacerta viridis)
– зидни гуштер (Podarcis muralis)
– Ескулапов смук (Zamenis longissimus)

206 врста птица:
– колонијалне птице мочварице чапље и вранци
– црна луња (Milvus migrans)
– патка њорка (Aythya nyroca)
– црна рода (Ciconia nigra)
– орао белорепан (Haliaeetus albicilla)

26 врста сисара:
– дивља мачка (Felis silvestris)
– видра (Lutra lutra)
– шумска ровчица (Sorex araneus)
– водена ровчица (Neomys fodiens)
– мочварна ровчица (Neomys anomalus)
– патуљасти миш (Micromys minutus)
– пух лешинар (Muscardinus avellanarius)
– куна белица (Martes foina)
– дибља свиња (Sus scrofa)
– срна (Capreolus capreolus).

Текст преузет од Покрајинског завода за заштиту природе.