ЦРКВА ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Предићеве иконе на врху иконостаса
Црква Ваведења Пресвете Богородице у Бешки неколико пута је мењала локацију и на садашњој се налази од 1771. године. Претпоставља се да јој је претходна локација била на месту данашње капеле Водице, да је била дрвена црква, покривена шиндром. Касније је направљена нова камена црква. Средином 18. века аустријска царица Марија Терезија, спровела је ушоравање села и подигла у центру нову цркву 1771. године.
Архитектура цркве датира из друге половине 18. века са класицистичком резбаријом познатог војвођанског дрворезбара Павла Бошњаковића из 1836. године и слике великобечкеречког сликара Јефтимија Поповића из 1840. године. Представља занимљиву уметничку целину значајну за проучавање новије српске уметности. Нешто касније (1899-1900) Душан и Стеван Алексић из Арада извели су рестаураторске радове на иконостасу и унутрашњости цркве са допуњавањем нових композиција.
На зидовима храма је око 120 икона. У цркви се налази оригинално дело Уроша Предића на врху иконостаса (Распеће Исуса Христа са иконом Богородице и Св. Јована Богослова). Предић је био најизразитији представник академског реализма код Срба. Завршио је конзервативну Уметничку академију у Бечу 1880. Тамо је живео још пет година и израдио 13 слика митолошке садржине за фриз Парламента у Бечу.
Бешчанска црква као мало која на овим просторима, располаже веома богатим фондом књига, које се налазе у црквено-општинској библиотеци, црквеној архиви или у певницама. Црква је од 1973. године заштићена, а од 1991. категорисана као споменик културе од великог значаја.