ХРАМ ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Духовни центар Инђије
Црква у Инђији је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице. Према предању Ваведење Богородице представља улазак Марије у храм, јер се као трогодишња девојчица заклела на вечно девичанство. Завет Богу су дали њени родитељи Јоаким и Ана, који су у позним годинама измолили од Бога потомство. Овај празник нарочито поштују жене које не могу да имају децу и мајке које моле заштиту за децу од Богородице.
Представља барокну грађевину са богато украшеном фасадом. Зидана је у духу средњовековне традиције, односно Рашке градитељске школе.
Унутрашњост цркве осликао је крајем, 19. века Јован Штајнер, сликар из Сомбора, који је урадио позлату на резбарији иконостаса и обновио иконе. Иконостас непознатог аутора показује барокне и понегде рококо форме: престоне иконе одвојене су стубовима који се завршавају капителима са изувијаним гранчицама храстовог лишћа, винове лозе са грожђем и ружа. Иконостас и икону на митрополијском трону сликао је непознати сликар из 18. века, али је 1858. године иконостас чишћен и обнављан, а иконе на митрополијском столу су пресликане 1923. године. Зидне фреске и сводове осликао је академски сликар Никодим Бркић 1954. године.
Конзерваторско-рестаураторски радови обављани су на цркви 1979. године, када су уз звоник подигнуте две просторије за паљење свећа, а конзервација иконостаса изведена је од 1980. до 1986. године.