ЦРКВА СРЕТЕЊА ГОСПОДЊЕГ
Рушењем уздизана
Данашња црква Св. Сретења Господњег је сазидана у византијском стилу 1796. године за време митрополита Стратимировића. Пре ове цркве постојала је црква Св. Климента саграђена 1756. године. Од претходне дрвене цркве сачуван је само епископски престо са иконом Христа са оквиром у рокајном стилу. Данас је у врло добром стању.
Иконостас је настао 1818-1832. године. Резбар иконостаса је био Марко Вујатовић, као и резбарије архиепископског престола и петохлебнице, док је иконостас осликао Георгије Бакаловић. Он је осликао и икону на архиепископском престолу.
Богородичин престо са резбаријом барокних облика и икона Христа настали су у другој половини 18. века. Престоне иконе су издвојене канелованим стубовима који су обавијени гранчицама са храстовим листовима и ружама. Најчешћи су мотиви винова лоза са грожђем, акантови листови, вазе обрнуто постављене код којих са обе стране излазе руже са гранчицама које се савијају у волуте.
На Ивандан је било незапамћено невреме и торањ цркве је срушен. Нови торањ је подигнут 1901. године. Немци су га минирали 1943. године, али су са цркве пала само звона. Нова су подигнута 1956. године.
Међу црквеним књигама налази се један србљак из Русије (1760).
Црква је проглашена за споменик културе.