КУЋА ЂОРЂА ВОЈНОВИЋА
Најпознатија кућа у Инђији
Кућа Војновића представља репрезентативан пример неокласицистичке архитектуре настале крајем 19. века у Инђији. Као породичну имовину Ђорђе Војновић је приземну кућу заједно са драгоценом збирком уметничких слика и предмета неколико месеци пре своје смрти, крајем 1974. године, тестаментом оставио на коришћење Општини Инђија. Објекат је 1976. године званично проглашен спомеником културе од значаја за општину Инђија.
Ђорђе Војновић је рођен 1888. Његови родитељи Ђорђе и Љубица дошли су у Инђију из Буђановаца половином 19. века и ту купили око 300 јутара земље.
Ђорђе Војновић се школовао у Сремским Карловцима, Осијеку и Бечу. Био је ожењен Аницом Контић. По повратку у Инђију након школовања и очеве смрти, бавио се економским, друштвеним и националним питањима.
Кад је почео Први светски рат, одмах је затворен и провео је три године у аустријском затвору. После рата затекао је имање опљачкано и растурено, али је био решен да га обнови.
„Ја сам се пред рат, после свршених правних наука, посветио економији. Рат ме је упропастио, но ја сам се у јесен 1917. опет одао економији и почео сам се трудити да је подигнем. Обновио сам зајмовима радила, прибавио 10 коња, 16 крава и јуница с биком, 50 комада свиња, јер ми је намера, тежња и потреба била да што јаче решим на мом имању млекарство и свињарство, што ми је услед ратних неприлика растурено и што сам, после свог страдања с тешком муком и задуживањима настојао да обновим… верујући да ја као школован човек по свом умењу то могу и постићи”, писао је Ђорђе Војновић.
Као члан Соколског друштва из Инђије, један је од најзаслужнијих за изградњу Соколског дома 1938. године. Градња је трајала три године и на њу је утрошено око 600.000 динара. Данас је Соколски дом Културни центар Инђије.
Бавио се и превођењем са немачког и других страних језика. Објавио је превод књиге Хајнриха Харера „Седам година на Тибету: Мој живот на двору Далај ламе” у издању Матице српске 1956. године.
Умро је 1975. у Инђији, а сахрањен је на инђијском Старом српском гробљу. Све што је стекао овај велепоседник и библиофил оставио је Инђији.
Данас се у његовој кући налази градска галерија, вински подрум у којем је отворена прва винотека и спомен-соба посвећена Ђорђу Војновићу са аутентичним намештајем из 19. века.