СПОМЕНИК ПРИРОДЕ ЛЕСНИ ПРОФИЛ КОД СТАРОГ СЛАНКАМЕНА
Споменик природе „Лесни профил код Старог Сланкамена” представља заштићено подручје локалног значаја – III (треће) категорије. Као објекат неотектонске активности уписан je у Инвентар објеката геонаслеђа Србије, које обухвата шире подручје десне стране лесног одсека Дунава између Старог Сланкамена и Земуна.
Заштићено подручје се налази у североисточном делу Срема, у општини Инђија и простире се на територији катастарске општине Стари Сланкамен, захватајући катастарске парцеле бр. 827/1, 878 (део) и 879/1 (део) које представљају јавну својину у власништву општине Инђија. Простире се на крајњим источним обронцима Фрушке горе, са леве стране сурдука који се простире између Новог и Старог Сланкамена и заузима површину од 1,82 ha.
Одлуком о проглашењу Споменика природе „Лесни профил код Старог Сланкамена” бр. 35-254/2022-I, коју је донела Скупштина Општине Инђија на седници одржаној дана 21.10.2022. године, за Управљача овог заштићеног подручја одређена је Туристичка организација општине Инђија.
СП „Лесни профил код Старог Сланкамена” проглашен је на основу установљених јединствених геолошких, палеонтолошких, геоморфолошких и палеогеографских карактеристика, које га чине вишеструко значајним за научна истраживања и едукацију. Представља редак, а у нашој земљи јединствен профил који се одликује изразитим дискордантним положајем старијих лесних творевина и погребених земаља – фосилних земљишта у подини, са млађим партијама у повлати. Светлији хоризонти леса стварани су за време глацијала млађег квартара односно леденог доба, док тамније наслаге представљају фосилна замљишта – погребене земље стваране за време топлијих периода леденог доба – интерглацијала. Старије партије леса и погребене земље су поремећене и леже под углом од 8 степени. Базалну серију изграђују плоче и валутци различите величине.
На лесном профилу код Старог Сланкамена регистровано је пет хоризоната леса и пет хоризоната фосилног земљишта, на основу којих континуирано можемо пратити развој лесних творевина у последњих скоро милион година, што уједно представља и изузетну реткост.
Посебан геоморфолошки облик који се налази у непосредној близини заштићеног подручја представља сурдук. Сурдуци спадају у посебну групу облика који су створени пролувијалним процесом али измењени антропогеном делатношћу. Да би се лакше и најкраћим путем спустио са вишег лесног терена на нижи, човек је поспешио пролувијални процес прокопавањем и проширењем сурдука. Све то је довело до њиховог даљег удубљивања, услед изражене вертикалне ерозије, уз процес обурвавања леса на њиховим готово вертикалним странама. Сурдуци се јављају на ивицама лесне заравни или на странама долова. Сланкаменски сурдук дугачак је око 850 m и настао је дуж истоименог раседа. Овим сурдуком спуштале су се и римске легије према утврђењу Аcumincum који је подигнут на обронцима лесних и плиоценских наслага. Данас кроз овај сурдук пролази државни пут IIА реда, број 126 који повезује Инђију и Стари Сланкамен.
Флора
На основу прикупљеног материјала током теренских истраживања флоре на подручју СП „Лесни профил код Старог Сланкамена” забележено је 90 таксона виших биљака на нивоу врсте (84) и подврсте (6) сврстаних у 74 рода, 31 фамилију, 28 редова, 10 подкласа, 2 класе, један раздео и једно царство.
Биљне врсте значајне за очување биодиверзитета
У групи национално и међународно значајних врста забележена су 3 таксона у рангу врсте (2) и подврсте (1). Од тога је једна строго заштићена врста степска вишња (Prunus fruticosa), односно 2 врсте са једном подврстом у категорији заштићених са изузетком комерцијалних.
Накнадним теренским обиласком пронађена је бабалушка (Stenbergia colchiciflora) – још једна заштићена врста која се налази у Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Прилог II) („Службени гласник РС”, бр. 5/2010, 47/2011, 32/2016 и 98/2016).
На „Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 2001 године” (ур. Стевановић, 2002) наведена је једна врста степске вишње (Prunus fruticosa) у категорији угрожених (EN).
Значајни типови станишта
У групи станишних типова наведених у „Правилнику о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување” („Службени гласник РС”, 35/10) као приоритетних за заштиту на заштићеном подручју забележено је 6 типова станишта:
Шибљаци степске вишње (Prunus fruticosa)
Шибљаци трњине (Prunus spinosa)
Панонске лесне степе
Панонска лесна степа ђиповине (Chrysopogon gryllus)
Панонска лесна степа белешине (Dichanthium ischaemum)
Панонска лесна степа пузеће метле (Bassia prostrata)
Сва наведена станишта налазе се у оквиру приоритетних NATURA 2000 међународно значајних станишних типова, односно у селектованим EMERALD стаништима.