Krajičkom oka se moglo uhvatiti i umeće da se dinsta na tihoj vatri, riba pasira i kuva sa manje ili više aleve paprike, paradajza, začina, sladunjave japanske soli i slično. Bilo je tu i maslinovog ulja, celera, belog bibera, mleka, pa čak i sirće. Mleko se sipa da se riba ne raspadne i da pokupi masnoću. Bilo je i onih, koji riblju čorbu kuvaju tek prvi put u svom životu. Lepo vreme, krajolik s beščanskim mostom, svež vazduh i prijatna atmosfera, doprineli su užitku za jedne, dok su se kuvari preznojavali oko svojih kotlića uz parolu „ko se dima ne nadimi, taj se čorbe ne najede”.
Najuporniji su posustali kad je označen kraj za zapržavanje čorbi, pa je ostalo i razočaranih, kome se luk nije skuvao, pa ni riba, a za sve je kriva vatra i ložači. No, dobro, kao i u životu, ne bude baš uvek kako priželjkujemo. Žiriju nije bilo lako tolike čorbe da proba, a nije bilo ni protekcije, jer se nisu znala imena i prezimena, kao ni odakle ekipe dolaze. Svi kotlići su imali brojeve, a strogim sudijama su odneseni uzorci tako da nisu imali bliske kontakte s kuvarima, pa ni mito da im se ponudi. Najbolju čorbu je skuvala ekipa „Šaran” iz Starog Slankamena, čiji je glavni kuvar Đorđe Prodanović, inače bio drugi na prošlogodišnjem takmičenju. Za njegovo zapržavanje čorbe nagrađen je putovanjem u Vrnjačku banju. Ostali su mogli uz zvuke tamburaša i degustaciju na desetine ribljih čorbi da se uteše do kasnih večernjih sati na obali Dunava ispred beščanskog hotela „Božić”.
Gordana Umičević, DNEVNIK
