АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ КАЛАКАЧА
Чувари жита из гвозденог доба
Археолошки локалитет Калакача представља насеље градинског типа које датира из периода старијег гвозденог доба и старо је око 3000 година. Налази се на високој обали изнад Дунава, у близини бешчанског моста. Прва истраживања овог локалитета, која су претходила изградњи аутопута и моста, спроведена су у периоду од 1971. до 1974. године. Истраживања су настављена током 2003. и 2004. године и претходила су изградњи друге трасе аутопута. Овим истраживањима откривен је део насеља који је са јужне стране заштићен ровом и вероватно земљаним бедемом, док је са осталих страна насеље било заштићено природним усецима (сурдуцима) и високом стрмом обалом. Пронађено је 215 објеката, најчешће су то силоси за чување жита и осталих намирница. Остатак чине кружне колибе пречника основе око 3,60 метара са централним стубом у средини.
Калакача се везује за почетак употребе гвожђа на подручју Балкана и југословенског панонског дела Подунавља. Пошто представља матично насеље гвозденог доба у ширем простору Подунавља, када се о нечему сличном говори каже се „насеље типа Калакаче”.
Поред тога што се ради о добу када је код нас доспело гвожђе са југоистока Европе, овај локалитет је битан јер се са културом гвозденог доба у овим крајевима и у североисточној Мађарској прекида спаљивање покојника и поново почиње сахрањивање. Обичај спаљивања је трајао од средњег бронзаног доба, дакле, читавих шест векова он влада у нашим крајевима и целој средњој Европи. Губљењем овог обичаја направљен је преокрет у духовном животу становника овог простора, а први пут се осећају и утицаји југоистока.
На Калакачи су откривени и кречени зидови који се могу везати једино за микенску културу, што говори о вишеструком значају овог локалитета. До његовог открића гвоздено доба код нас, у односу на сва друга праисторијска доба, најмање се познавало. Насеље је било земљорадничког карактера. Осим жита, јечма, проса, сочива, лана његови становници су гајили и домаће животиње и ишли у лов. Највише је пронађено керамичких посуда једноставног изгледа, са жлебом или вијугама.