Споменик Милунки Савић

СПОМЕНИК МИЛУНКИ САВИЋ

У част свих заборављених хероја

На стогодишњицу од завршетка Првог светског рата општина Инђија је свечано открила споменик Милунки Савић, најодликованијој жени војнику Првог светског рата, симболично на дан њеног рођења 28. јуна, и један од највећих српских празника Видовдан. Споменик је смештен у спортско-рекреативној зони Инђије „Леје”, на регионалном путу Београд – Инђија.

Аутор споменика Милунки Савић је Јелена Божовић-Ђорђевић, вајарка из Београда. Споменик је висине 2 метра и 35 центиметара, изливен у бронзи на постаменту висине 170 центиметара, аутора Миодрага Јакшића који је осмислио и партерно решење око споменика.

На постаменту су наведена одликовања којим се током шест година ратовања окитила Милунка Савић, а то су: Златне Карађорђеве звезде са мачевима, Златне медаље за храброст „Милош Обилић”, Албанске споменице, Споменице рата за ослобођење и уједињење, јубиларне Споменице Солунског фронта, Легије части 4. степена –официр, Легије части 5. степен – витез и Француског ратног крста са златном палмом.

Такође на споменику стоје уклесане речи Милунке Савић: „Мени је највише помагало што сам имала урођени осећај да бацим бомбу тамо где сам наумила и то јако далеко, јер сам била врло снажна. Сви су се томе чудили, а ја, у ствари, нисам ни учила како се баца бомба. Ми чобани смо се играли разних игара, а једна од омиљених ми је била гађање у биљег. Узели би смо неки предмет, камен или шта… заболи у ливаду и гађали каменом са неке даљине. Скоро увек сам побеђивала. Ето одакле моја вештина бацања бомбе. А била сам млада и снажна.”