ТВРЂАВА АCUMINCUM
Најлепши поглед на Дунав
Панорамом Старог Сланкамена и данас доминира силуета утврђења, чије се рушевине, иако тешко оштећена зубом времена истичу на платоу трапезоидног лесног изданка, који се наднео над самом обалом Дунава. Руине некада импозантне тврђаве сада само симболично подсећају на значај који је ово место имало у прошлости. Тврђава носи назив Акуминкум. То је изворно келтска реч и задржала се и у римско доба што указује на то да је келтски елемент на том месту био јако заступљен.
Acumincum, најраније римско утврђење, развило се на на локалитету Градина. Изграђено је прилично примитивно, од ломљеног камена са блатом као везивним агрегатом, а такође и у техници сухозида. Римска освајања ових крајева почела су 146. године п. н. е. и трајала су све до 15 године наше ере када су Римљани успели да сломе Скордиске и овај део Подунавља прикључе Римској империји. Због сталне опасности од других варварских народа Римљани су организовали и учврстили јаке одбрамбене тачке са знатним војним снагама које су биле повезане са тада највећим и најмоћнијим насељима у провинцији Панонији (Сирмијумом).
Истовремено са развојем Акуминкума као добро утврђеног места у подножју се развија и цивилни део насеља чији су трагови – остаци грађевина и разноврсни покретни налази – евидентирани и прикупљени на ширем подручју данашњег села. У 2. и 3. веку Акуминкум мења своју физиономију, проширује се и дограђује. Војно утврђење и даље постоји, али се изграђује и даље утврђује.
У периоду бурне сеобе народа историја утврђења је потпуно непозната. Трагови паљевине између античког и средњовековног времена, као и јаки трагови пустошења на римским бедемима и осталим грађевинама указују да је Акуминкум готово сигурно делио судбину осталих каструма у овом делу средњовековног Лимеса.
У близини Старог Сланкамена нађен је надгробни споменик подигнут Титу Флавију Прокулу, који је носио титулу princeps praefectus Scordiscorum, из 2. половине 1. века п. н. е.
У 5. или 6. веку, за време велике сеобе народа, насеље је порушено од стране Гепида, Хуна или Авара. На темељима римског Акуминкума у средњем веку изграђена је тврђава. Почетком 15. века била је у поседу српских деспота из породице Бранковић. Турци је заузимају 1521. године. Остаци тврђаве данас се могу видети на улазу у село и на брегу северно од њега.