KUĆA ĐORĐA VOJNOVIĆA
Najpoznatija kuća u Inđiji
Kuća Vojnovića predstavlja reprezentativan primer neoklasicističke arhitekture nastale krajem 19. veka u Inđiji. Kao porodičnu imovinu Đorđe Vojnović je prizemnu kuću zajedno sa dragocenom zbirkom umetničkih slika i predmeta nekoliko meseci pre svoje smrti, krajem 1974. godine, testamentom ostavio na korišćenje Opštini Inđija. Objekat je 1976. godine zvanično proglašen spomenikom kulture od značaja za opštinu Inđija.
Đorđe Vojnović je rođen 1888. Njegovi roditelji Đorđe i Ljubica došli su u Inđiju iz Buđanovaca polovinom 19. veka i tu kupili oko 300 jutara zemlje.
Đorđe Vojnović se školovao u Sremskim Karlovcima, Osijeku i Beču. Bio je oženjen Anicom Kontić. Po povratku u Inđiju nakon školovanja i očeve smrti, bavio se ekonomskim, društvenim i nacionalnim pitanjima.
Kad je počeo Prvi svetski rat, odmah je zatvoren i proveo je tri godine u austrijskom zatvoru. Posle rata zatekao je imanje opljačkano i rastureno, ali je bio rešen da ga obnovi.
„Ja sam se pred rat, posle svršenih pravnih nauka, posvetio ekonomiji. Rat me je upropastio, no ja sam se u jesen 1917. opet odao ekonomiji i počeo sam se truditi da je podignem. Obnovio sam zajmovima radila, pribavio 10 konja, 16 krava i junica s bikom, 50 komada svinja, jer mi je namera, težnja i potreba bila da što jače rešim na mom imanju mlekarstvo i svinjarstvo, što mi je usled ratnih neprilika rastureno i što sam, posle svog stradanja s teškom mukom i zaduživanjima nastojao da obnovim… verujući da ja kao školovan čovek po svom umenju to mogu i postići”, pisao je Đorđe Vojnović.
Kao član Sokolskog društva iz Inđije, jedan je od najzaslužnijih za izgradnju Sokolskog doma 1938. godine. Gradnja je trajala tri godine i na nju je utrošeno oko 600.000 dinara. Danas je Sokolski dom Kulturni centar Inđije.
Bavio se i prevođenjem sa nemačkog i drugih stranih jezika. Objavio je prevod knjige Hajnriha Harera „Sedam godina na Tibetu: Moj život na dvoru Dalaj lame” u izdanju Matice srpske 1956. godine.
Umro je 1975. u Inđiji, a sahranjen je na inđijskom Starom srpskom groblju. Sve što je stekao ovaj veleposednik i bibliofil ostavio je Inđiji.
Danas se u njegovoj kući nalazi gradska galerija, vinski podrum u kojem je otvorena prva vinoteka i spomen-soba posvećena Đorđu Vojnoviću sa autentičnim nameštajem iz 19. veka.